Grupa planinara iz kluba Visokogorci prošla je dijelom katunskog puta “Granični visovi”, i prenosimo vam dio teksta u kome su iznijeli utiske.
Na prevoju stojimo i pričamo sa policijom kuda ide granica. Divimo se ljepotama Bjeluhe i Nedžinata i pitamo zar je moguće da na Čakoru, Vaganici, Planinici i prevoju Jelenak ne postoje žičare i u selu Velika moderni ski cenar. Vrijeme se mijenja kao ludo, na jednoj strani sunce, na drugoj grmljavina i kiša. U samo par sekundi na Čakoru nas je pokrila gusta magla i posle minut dva otišla kao što je i došla. Nastavljamo padinama Prijedorske glave u pravcu Mokre, mnoštvo katuna, srećom, za razliku od većine u Crnoj Gori, na ovima dosta čobana sa stadima. Svaka čast ekipi koja je realizovala ideju i označila Katunski put od Čakora do Mokre. Put je u dobrom stanju za terence i otrkiva prelijepe krajeve, a od nas preporuka za posjetu. Stajemo kod izvora Vojvode Petra Šekularca, pijemo hladnu vodu i razmišljamo kroz šta sve je morao proći narod Šekulara, Velike i okolnih sela da opstanu na ovom prostoru.
Boris Čelebić, Visokogorci Crne Gore